Brastvo

пр -

239

да нам даш она црвена и она шарена јаја из клијети да се вуцамо. — На ове ријечи Нена окрену главу на другу страну и поток од суза појури јој низ образе, а Милован рече: — Хоћемо, хоћемо. — Дјеца се тој спреми радоваху. Кад су већ готови били, Милован тад упрти торбу обрамницу са брашњеником на плећа и Велимира узе и поведе за руку, а Нена упрти Радуна и Стану, тада отворише и оне двије краве са једнијем телетом преко којих су пребацили ноћне хаљине и тако потјераше их и пођоше под заклоном већ листале горе Комекијех планина идући од Љетрошевица уз мали и велики Пех изнад села Коњуха па врхом Тресака на Недину плочу уз Разврште па планином Штавном до Кома. Ту на крај Штавне под самијем Комом оставио је Милован Нену и дјецу да се одмарају и краве да напасу, а он оде уз Ком и припне се на врх Бована — врха Комског — одлкле је посматрао највише Гусињску и Плавску околину, па у вече сиђе и собом донесе уловљену дивљу козу и ту законачише. (јутра дан прешли су Точила, Љубан, сишли на Оманов Дб и прешли у Јелењак на, други конак. Трећега дана сиђу у Тару до Јабуке, а четвртог дана дошли су у Морачу у село Мурву близу Петрове Равни и ту се смјестили, у једној колиби.

Овај пут без пута преко Комскијех планина био је зато тако дуг, што се није смјело ићи правијем путем Друком и Таром од Колатшинаца.

Милован, коме бијаше мати Неда умрла прошле зиме, и коју је он из пуне куће оправио у вјечну, сад немаше ништа, а имаше да осим себе издржава жену и троје дјеце. Он се сад ослонио на рад и вјештину својијех руку, то му је остало! Он одмах окрену радити и то с почетка мање су-