Brastvo

238

— То ћеш бити тек онда, — рече бег, — кад свршиш и кад Милована не буде; од тебе зависи.

Илија сад метну пушке леденице у торбу, опрости се са бегом, и са том цијеном оде низ Лим у своје село Краље, на Краштици, да тамо тргује и пазари живот Милованов, но ипак Илија у Краљу не нађе ни једног муштерију, и ако се знало, да се Мплован још бавио у селу и да ће у Морачу; опет Илија није могао да нађе никога за тај пазар из узрока тога, што су прави јунаци вољели Милована, а плашљивци бојали су га се, нарочито, како му је кућа изгорела, те за то не испаде Илији да ту богомрску намјеру своју изврши, док је Милован још по селу био.

Милован је својијем очима видио, шта је са његовијем малом и са његовом кућом било, а од пријатеља сазнао је и то, да је свему томе био узрок Раовић и да се он на томе није зауставио, већ да он сада тек кује и плете нове замке, за нови лов на његов живот. Зато је Милован послије онога свога одмора и спавања у шуми пошто се одморио употријебио неколико ноћи на то, да обиђе своје пријатеље као: Спасоја Алетића, Илију Маријановића, Милету Зоњића, Ласка, Нова Будића, војводу Сима и друге. Сви ови људи као пријатељи, рекоше му, да се што прије може уклони из села Краља, колико ради њега самог толико и ради њих и да за неко вријеме отиде у Морачу, јер тамо Турци никако ве улазе, и он их послуша.

Једне ноћи дође Милован у Љетрошевице, разбуди дјецу, која га не бијаху видјела већ двије недјеље дана, а жени нареди да се спремају за пут, у чему ион помагаше. Дјеца видјећи спрему упиташе: — хоћемо ли кући% Нано, хоћеш ли сад,