Brastvo

Блажево— Куршумлија 25. јуна.

Око шест часова оставих Блажево и природне

дражи његове, у којима проуживах неколико слатких тренутака.

Ну, поменух и напред, није овако пријатно Блажево ономе, ко је принуђен у њему непрестано становати. Поред све природне лепоте, Блажево са својом школом спада у она места, где је учитељима најтеже. Са великом сам жалошћу морао бити према Блажеву незахвалан, предложивши га г. Министру 'Просвете као место, где би учитељу ваљало дати додатак, јер Блажево сем својом убавом околином, ничим другим не привезује човека за себе. Лепота никад не задовољава све!

Не враћах се истим путем, већ ударих десно да видим стару итавску цркву, која је на путу, кад се: из Блажева, преко Лукова иде. за Мерћез.

Испод Блажева, кад се пође десно, пролази се поред бораначке цркве, која не ради. — По причању Борђа Симића из Ковизле, г. Сава Стефановић, писар срески, записао ми је о овој цркви, да је најпре била дрквина, па је пре 830 година неки Ђурђе из Ковизле са осталим сељацима измолио у цара ферман за обнављање ове цркве, Освештао ју је владика и митрополит сарајевски Милентије. Ферман о обнављању ове цркве је у Аксентија Станисављевића из Боранца. У време последњих ратова с Турцима ова је црква пострадала.

(Око бораначке цркве с десне стране налазе се велике гомиле шљаке, остаци некадањих рудних прерађевина на том месту. — Слушао сам да у Ђорђа Симића из Ковизле има некакав преклад, за који држе да је скован још у оно доба, кад је вађена руда из Копаоника.