Brastvo

Ре,

РОНА И ере св о 5 МИ и И Ут АИ

“ 276 лете „брдила“, шкрипе „кросна“ (вратила) — живо се ради!

Већ се приближио уречени дан, а то је обично какав празник, и за време мрека. Домаћин бије „убојнице“ или „рањенице“ (свиње), ваља му за кувуње, а „печењаке“ (прасад за печење) може п оног дана, или у очи онога дана.

Све је већ на прагу.

Домаћин је још јуче рано из јутра отишао да зове званице „здравицом“ : у торби погача, „буклија“ (чутура) с вином, „шуле“ (плоска, земљаница), или „кондир“ (бардак) с ракијом — обичном пили замедљаном — очупана (оперутана) кокош, ћурка, или гуска, или и ошурено прасе — све се то каже „звати кога здравицом“ —, и прво иде куму, па другима по степену сродства. Кум је о томе већ раније извештен, те се и он спремио. Ту ће сад да ручају, и кум да прими и „врати“ (промени) здра-

вицу, т. ј. примиће торбу са оним поклонима, пс-

празниће се они судови, и исте напуниће својим пићем, и даће онаке исте (или и боље — према имућности —) своје поклоне —. на кратко: кум ће однети опет онако исто пуну торбу и судове, али не својим пићем и стварима, већ кумовеским. Улази кум у двориште, и још по издаље викне: „Хеј, куме!... Има ли кога“ и куцне штапом у дирек, или у праг „одвода“ (ходника пред кућом). Укућани поустају на ноге и одговоре: „Има, има!,.. Дао је Бог!“ Отварају врата, и једно од женскадије притрчи те га пољуби у руку, и прихвати му торбу. Улази у нутра, назове Бога и здрави се са свима укућанима. С кумом и са вршњацима се љуби у образ, старије од себе љуби у руку, а млађи њега, и женскиње, осем ако је кума старија по годинама од њега, пољуби је у руку, као и бабу, „стару