Brastvo

па и. ње Ма С Мец ~ и“ бо у Ј „| Х

~ ПАДА РА ИРА ние ЈЕО

а. БН

АИ аи 7 љ

УРА АНА АИ

Што РЂАВО НАУМИШ — ОДУМИ.

а

Био неки спромах човек, па се ожени, а узме сироту девојку. Скући тако нешто мало кућице, али та невоља и немање ни ту не остави, него им се обома усели и у дом. ивеле се ове две сироте тако, мучећи се и спротујући, три месеца, а онда, кад се није имало куд, човек мораде, хтео не хтео, ићи у евет да тражи службу.

Идући тако од места до места, сретне он друмом једнога човека, који га заустави и ослови:

— Помоз' Бог !

— Бог добро дао!

— Ако Бог да, пријатељу '

— Сиромах сам, па идем у свет да тражим службу.

— Џа и ја за то путујем; 'ајдмо заједно !

Сао

Овај исприча жењеноме, да он није жењен, и како је од кад зна за себе сиромах и како нема ни куће ни кућишта, како је већ пола века превалио у сиротињи и беди, па се сад обрадовао, што је наишао на човека с ким ће моћи заједно путовати.