Brastvo

И тако се они договоре, да заједно код једнога газде буду, где нађу службу. Од то доба нису се више ни раздвајали. Идући тако, замркну једном у неком селу; еврате у прву кућу, на коју ударе, назову бога домаћину и укућанима, и замоле за конак. Домаћин их радо прими, угости и за вечером запита: куда иду и каквом намером. А они му кажу, да су сироти и да иду „трбухом за крухом“ — да траже службу. А домаћин им на то одговори: •

— Сутра, кад пођете одавде, удрите путем у

то и то село, па на раскршћу друма видећете лепу кућу мог богатог пријатеља. Њему треба радина, и он ће вас најмити. Реците му само, да сам вас ја послао. Сутра дан, зором, крену се ова двојица путем куда им домаћин рече, и кад сунце пође на заранке, дођу у оно село и нађу кућу. Сврате се обојица и замоле за конак. Домаћин их радо прими, па их запита, као и онај домаћин пре: куда иду и каквом намером. А они му ИЕ да су сироти и да иду „трбухом за крухом“ — да траже службу; и још му кажу, како их је тај и тај домаћин овамо упутио. А домаћин им одговори:

— Е, онда, добро ми дошли! Мени су сада и онако потребни двојица људи за рад.

И, они се ту погоде: газда рече, да ће им на, годину давати по три пара опанака и све што им треба за одећу. Али, за ајлук не поменуше, нити они, нити газда.

Од тога дана, они су верно служили и радили све пољске и кућевне послове, како кад: орали су, сејали, жњели, врли, чували стоку, доносили дрва из шуме и већ шта је кад требало, а поред њих двојице још је и задруга била велика.