Brastvo

[9

писцрпнијег и савршенијег бележења. Бележих п друге ствари, које ми се учинише вредне да се забележе.

Александрово 1. јуна.

Још кад сам 80. маја по подне пошао из Врања, срећан сам бпо, да путујем са г. Урошем Кнежевићем адвокатом из Лесковца, а пређашњим начелником округа топличког, који је још уз пут почео, да ми омиљује предео, кроз који ми дужност налаташе, да прођем; наглашујући ми по што шта интереснога у том крају, дражећи тиме још више моју радозналост. — На напоменама ја сам му веома, захвалан.

Из Врања до Лесковца ишао сам железницом, а од Лесковца до Прокупља на колима. Могао сам истина ићи и преко Ниша, али сам овим путем хтео да добијем то, да видим и Лесковац, јер не имађах прилике, да у њему будем, и ако га неколико пута тледах из вагона.

81. Маја око 9'/, часова већ бејах на колима, и оставивши Лесковац, путовах дивним насипом пут Прокупља. Красни пут, питома, раскошна и веома лепа долина моравеска, уоквирена горама, које у даљини, кроз прозрачно плаветнило, дају оку многоструко уживање, — чине путнику обилну пријатност, те му чисто саме долазе у уста речи песника „Сеобе Србаља“ :

„.... ова рајевина пуста, Река, поље, дубрава и гора Силом нука, да ту останемо.

И заиста се човеку из ових чулних угодности, којих нема сваки дан, тешко одмиче. Па и кад пут напусти моравску долину, да се уз Топлицу вине, иста је чаробност и утисци. Ужи2 “