Brastvo

335

српских покрајина, неће никад имати светлијега дана од овога данашњега, кад на његова врата улазе два владаоца српска, два носиоца српских народних идеала, два дична представника оних славних породица, којима народ наш у своје две слободне државе дугује за све што има, и на које све своје најлешпе наде полаже.

· Управа Друштва Светога Саве не може у оваком свечаном тренутку имати других речи до оних из молитве, коју народ српски вазда шаље Творцу васељене :

Боже! Ти, заштито слободних, стубе храбрих, потпоро угњетених, надо смелих, -—— Ти, који си био уз Данила Петровића, кад је своју земљу ослобођавао, који си стајао уз Обреновића 1. кад је свом народу државу стварао: благослови и овај и сваки овакав дан!“

Леп утисак, који је учинила ова реч како на Владаоце, тако и на све остале, који су је чули, није могао бити затајен. Као из једног грла захори се узвик: „ивели!“. Оба Владаоца руковаше се са г. председником, а за тим, окружени свитом и Одбором, уђоше у салу на доњем спрату, где их очекиваше Кнежева свита, напред поменути великодостојници и Друштвени, позвани гости.

Чим су Владаоци ступили под кров Друштвенога Дома, Београдска Џевачка Љружина почела је певати црногорску и довршивши ју отпевала је српску химну. Обе химненп Владаоци и сви остали саслушали су стојећи. За тим је отпевана песма „Еј, трубачу !“

Наша најстарија певачка дружина и овом приликом пожњела је успех и задужила Друштво да јој буде захвално.