Brastvo

48

Ово тврдише још неки сељаци, који су овде насељени, а родом су из околине Сенице.

Одмарајући се у хладу, после свршеног преледа „успеха“ у школи, распитивао сам о Васојевшћу СОтеви, да видим колико је моћно народно предање о овом јунаку народне песме, ну ништа не знађаху причати, а један од њих рече: „Без Бога ц без гусала ништа ти, господине, не умемо казати.“

Око три часа по подне кретох се у Прокупље. Пребродивши Топлицу, кренем друмом, по коме се брзо језди и по највећој жези, тим пре што у Прокупљу чека добар одмор.

Житорађа 13. јуна.

Рано 9. јуна кренуо сам се из Прокупља за Доњи Добрич, да прегледам школу у Љалајинцу.

Балајинце је село на Мерошинској реци, три сахата на исток од Прокупља, за један сахат јужно од мерошинске друмске механе. | |

Ово је село за време Турака било насељено Србима, као и сва села око њега, која су близу ушћа топличина. Становници ови, староседеоци, разлаикују се и ношњом и говором од насељеника из горњега топличина тока. До школе је црква која је, веле, подигнута на темељу старе црквине.

У Балајинцу нема ничега пажње вредног, сем што се где где нађе по која широка римска цигла, за које кажу да су из села Градишта, које лежи за непун пушкомет од Балајинца уз Мерошинску реку. — Село Градиште добило је име, по расту-. реном п већ скоро разнесеном граду, који је био на брду Кулини, одмах изнад садањег села Градишта. На Кулини сам виђао остатке од старе тврђаве, која је врло оштећена, материјал разнесен, а остаци са