Brastvo

07

готове зидане стене, опале од друге старије грађевине. Ове се стене распознају тиме, што у њима цигле иду другим редом, што су цигле у тим стенама међу собом везане чвршћим малтером, и најзад се стене као засебни део материјала јасно виде. И малтер, који је ове уметнуте стене спајао са осталим зидом, трошнији је и другојачи од онога, који је у самој стени. Црква је дуга 5,70 мет., широка 3,20 мет. Дубина олтарског удубљења износи 0,72 мет. Дебљина зида на црквеним вратима износи 0,76 мет. На десном црквеном зиду до врата очувао се слаби траг од живописа и на њему се на једном месту чита СК рсоГе. У жртвенику је била на зиду слика која се врло мало очувала, и на њој се може прочитати ст стефањ. У цркви има и неколико каменова, који немају на себи никаквих знакова, сем два камена чиј ће нацрт изаћи у „Старинару“.

Око пркве има доста камења, које изгледа као да је на гробовима, али је већ урасло у земљу.

Око Главшинске Чуке и ове црквице поред ње мислим да би ваљало да се старинари позабаве. Чини ми се да им бављење не бп било бескорисно. Ако се буде још чекало, како се на вађење камена не пази, неће бити далеко време кад ће се узалуд тражити остаци старине на овом месту.

Данас око 9 часова стигао сам у Житорађу, село два часа удаљено од Прокупља, на друму који везује Прокупље за Лесковац.

Пред вече сам отишао до села Јасенице, да видим некакав камен са натписом, за који чух да га је поред друма ископао Младек Стајић из Јошанице. Он га је носио Еврејима у Ниш да га прочитају, јер га Срби, којима га изношаше, нису умели прочитати. Ну и они га не прочиташе. И Турци су га гледали, па ништа. Мени нису показали тај камен,