Brastvo

74

други занатлија, али заборавих какав. — Становници из околине су красан народ. Развијени су, здрави и сви су некако јуначкога ока и погледа. Сви су необично задовољни и срећни, што живе у слободној Србији. Многи насељеник Косанице и Топлице био је усташ у последњем нашем рату е Турцима, те их многи и зову еве из реда усташима. Причали су ми многи да је народ у Старој Србији постао нестрпељив, чекајући, да га Србија ослободи. Скидајући капу говорио ми је један сељак из околине, родом Пећанац: „Е кад би дао Бог да се још један пут закрајини, не само мушки, но и жене би скочиле на оружје, па би прискочиле својој браћи, кад пођу да их ослобађају“. — Овакве је жеље гајио народ српски у Старој Србији увек, у свако доба, овакве га мисли нису никад остављале. Казивао ми је председник општине у Куршумлији, да је за време кнеза Милоша у околини Новог Пазара био кнез неки Илија Вранић—Врановић. Илија буде са још неким кнезовима позват од цара у Стамбол, да кажу како им је под Турцима, и да ли је народна жеља, да се са Србијом сједине. Као најразборитији буде Илија одређен, да у пме народа пред царем говори. Угњетачи Турци потплате Илију, п он је цару рекао, како је у царевини све срећно и задовољно, и. да ништа више не жели. Кад се Илија вратп, Срби га прокуну и презру, свак је са гнушањем пружао прет на њега. Илија умре презрен и проклет, али се на његово потомство и до данашњега дана пренесе иста мржња и исто презпрање. Народ би Илији можда и другојаче судпо, али није емео. Тако мисли народ српски у туђинској власти! Бог ће дати, те ће добро бити, спојиће се што је раздробљено !