Brastvo

152

Поп Јаћим Илић, Младен Чизаковић,! Неша и Димитрије Дунковићи,“ Филип Марковић, Ђуро Јовчевић, Тасо Ћуринскиз и осталих родољуба српских који падоше од бугарског ножа и куршума, остаће вазда у целом Српству јасни сведоци свесности и пожртвовања за сриско име и језик.

Пре. двадесет и седам година отворено је у овим истим крајевима српским такође доста српских гробова, али се онда српски народ у тим крајевима, високо и достојно, носећи српску заставу ослобођења и уједињења Српства, био дигао на оружје противу свога петвековног угњетача, и тражио ослобођење из ропства и присаједињење матери Србији. Тај свети посао наших сународника“ у тим крајевама јасно је, као сунце, илустровао јаку и неутуљиву њихову свест српску. Оружје је њихово одјекнуло по целој Турској Царевни, а глас њихов за присаједињење матери Србији чуо се чак у Берлину, Петрограду и осталим градовима просвећене Европе.

Циљ је ових врста: да отму од заборава тај свети посао наше браће у поменутим крајевима; да опишу, како су Срби у Кумановској и Паланачкој Кази, 1878. год., устали противу Турака и с оружјем у руци тражили да се сједине са Србијом.

' Младен Чизаковић био је родом из села Рудара. Он је био такође најбогатији и најистакнутији Србин у своме крају. Он је био узео знатна удела и у устанку 1878. год. и тада је био два пута рањен. Отац Младенов, Трајан Чизак, јуначки се је држао у поменутом устанку противу Турака и турске војске.

з Дунковићи су старином из Беровске Казе. Они су се доселили у Рударе још пре стотину година. Дунковићи су били богати и заузимљиви Срби за народну ствар. И они су узимали удела у устанку, који ми овде описујемо. Од њих су убијени: Неша и његов син Кузман, Младен и ње-, гова жена. Убијени су на најсвирепији начин.

3 Родом је из села Никуљана. Угледан и честит Србин»