Brastvo

153

Прилике у Кумановској и Ре Кази до ратова 1876.—1878.

Кумановска и Паланачка Каза, од разграничавања Србије и Турске по Берлинском Уговору, леже на тромеђи ове три државе, тако да Кумановска Каза, преко малога дела Прешевске Казе, граничи Србијом, а Паланачка Бугарском. — По административној подели Турске ове две казе спадају у Косовски Вилајет, а у Скопљански Санџак. По црквеној административној подели, обе ове казе спадајуу Скопљанску Епархију. Источна половина Кумановске, у којој се 1878. године догодио устанак који овде описујемо, и цела Паланачка Каза насељене су само Србима.) Срби у овим крајевама“ по језику и осталим националним особинама, припадају зони моравској и поморављанској. Срби из Паланачке Казе били су, до разграничавања Србије и Турске 1878. године, у јаком саобраћају и трговачким односима с Врањем и његовом околином. Криворечка Паланка, откад се зна, највише је водила с Врањем, и то живу, трговину. Она се и иначе у многоме којечему од Врања и „питала“.

Срби у овим крајевима, према ономе како живе Срби у другим крајевима у Турској, живели су и у мирно доба више на миру од Турака и Арнаута, од којих их је раздвајао само венац Рујан

! Тамо Арнаута и Турака нимало нема. Необавештени

страни писци (Жорж Голис, Колушев и др.), а, што је још жалосније, и неки наши „патентирани познаваоци Старе Србије“ хоће да тврде, да чак на бугарској граници има Арнаута; међутим крајња се арнаутска насеља на истоку, у овом правцу, протежу само до венца Рујан-планине.

2 Под овим Крајевима разумеваћемо источну половину Кумановске, целу Паланачку и неколико села из Прешевске и Кратовске Казе.