Brastvo

160

су бежали испред српске војске и пљачкали, а то је силно храбрило Србе у кумановским и паланачким селима.

Арнаути Дебранци и Тетовци, бежећи испред · српске војске, а не знајући за љуте и неусташиве Србе у Моравици, почели су да свраћају по моравичким селима дуж пута и да пљачкају. Тако њих 27 на броју, још у очи прве битке пред Врањем, сврате у село Осларе у Моравици и ту заноће. Били су се распоредили по кућама у селу и чекали су да им се даде вечера, па да опљачкају село и да беже. Срби Осларчани, далеко чувени прави јунаци, угостили су своје госте и нису имали никакве зле намере према њима, већ су само гледали да их што пре испрате. Али у кући неког младића Арсе Стојковића, где су била на конаку два Арнаутина, покуша један од њих, да са собом понесе и тепсију домаћинову, у којој им је била принета гибаница за вечеру. Када Арса не даде да Арнаутин метне тепсију у торбу, један од њих двојице опали на Арсу пиштољ и погоди га по сред трбуха. Арса, и ако је био једина мушка глава у кући, зграби шиљачу, која му се десила иза врата у кући и удари свога госта у потиљак тако, да су му оба ока испала и састави га са земљом. Док је Арса овако поделио мегдан са овим, дотле су женске секирама умлатиле онога другог Арнаутина. На пуцањ онога пиштоља, што га је Арнаутин испалио на Арсу, узбуне се Срби Осларчани и, разумевши у чему је. ствар, скоче на остале своје госте и оне јасне ноћи помлате све до једног.!

Глас о овоме догађају брзо се распростро по свој Моравици, Пчињи и даљим крајевима српским у Турској, а то је силно окуражило Србе.

1 За ово су убијство Осларчани, после одређења границе, одговарали код турских власти и једва су се спасли. Све је село било доведено у Куманово на одговор и тамо их је спасавао кумановски стари прота Димитрије. Он јеи пре тога био њихов моћни заштитник. Арнаути су, после разграничавања, свом својом силом кидисавали на Осларчане