Brastvo

178

рашњи суграђанин! успети у овоме. Овај поп Мијаило оде кришом у своје село Младо Нагоричино и ту почне да говори сељацима, како би требало да се они изјасне за Русију. — Бугарофили су свуда истицали Русију, јаку и силну царевину, '— а не за Србију, малу и слабу државу. Сељаци, кивни на овога попа што их је и пре ратова заводио и бунио противу њихових првака и родољуба, вежу га и одведу у манастир Забел, где је заседавао одбор првака устаничких.

У Забелу саслушају поп Мијаила, и ако није признавао да је агитовао за „Русију“, устаници њега и његова пратиоца Арифа, као опасне људе спроведу у манастир Св. Оца Прохора. Одатле је Ариф протеран преко Самољице у Куманово, а поп Ми-

јаило је отишао у Бугарску одакле се никако више

да би могли одавде населити се неки у крајеве где ће бити турска управа, а неки у Србију, јер никако, ни на који начин и ни под каквим условима, ми не можемо нити хоћемо да будемо и останемо под другом чијом страном управом. 12. Марта 1878. год. у Врањи. Твојој Књажевској Светлости одани и покорни мухамедански становници Врање и девет турских (арнаутских) села у околини Масуричкој: Салим (ефендија) Осман, Исмаил Кариман бег, Мула Селим Х. Реџеп, Абдурахман Емин, Абдурахман Реџеп, Осман Алишан, Јашар Ајдин, Ћерим Лиман, Мустафа Малић, Мула Хусејин Х. Бекташ, Мула Ибрахим Ахмет, Хајредин Мустава, Јусуф Реџеп, Махмуд Хусеин, Хасан бег Љур, Малић Реџеп, Мула Мустафа Сулиман, Илијаз Селман.“

' Овај се човек осећао грешан са свога издајничкога рада и није смео да сачека српску војску нити у Куманову нити у близини Куманова, те му је ова мисија била добродошла. Поп Мијаило је водио и једног од својих помоћника у . злостављању свеснога српскога народа пре ратова. То је био дугогодишњи одметник турски, Арнаутин Ариф, син Дугога Алије (Узун-Алије), највећи крволок српски. Народ у Младом Нагоричину, киван на овога зулумћара, скочи да га убије, али је поп Мијаило плакао и богорадио, да му Арифа никако не погубе. „Мене убијте а Арифа, мога „добротвора“, немојте !“ говорио је поп Мијаило.

1881. г. Ариф је погинуо на Козјаку у крвавом сукобу Не и Арнаута са четом чувенога српског војводе Спире

рнога.