Brastvo

180

чавање Србије, Бугарске и Турске. Иу овим приликама словенофили су се истакли за Бугарску.

После угушења устанка. бугарски агенти су се размилели по овим крајевима и, кивни на Србе што се нису хтели одвојити са симпатијама својим од Србије, бездушно су их потказивали Турцима као бунтовнике, и помоћу Турака и турских власти гонили их да даду потписе за прелазак Егзархији. На тајје начин српски народ у овим крајевима, по угушењу устанка, више претрпео од ових бугарских агената него од Турака.

М1 Сукоби устаника с Турцима и Арнаутима

Турци и Арнаути никако се нису могли помирити с тим, да им се у околини налази раја, која не признаје султана и која их убија где кога стигне. Зато настану, да је умире и опамете. Колико су ово чинили сами Турци и Арнаути из страха и частољубља, још већма су их на то дражиле власти турске. Тако се они почну скупљати и договарати како да устанак угуше што пре. Док су се они договарали, дотле су устаници убијали кога су где ухватили.

У оно време, као што смо и раније споменули, живело је неколико Арнаута одметника, који су се били прочули као јунаци и о којима је прост свет веровао, да их куршум „не хвата“ и не пробија. Они су били потпуно пресекли главни пут Куманово— Врање и Куманово—Гилане. Имена Бајрам Јака, Фетах Мутоловалија, Селман Сушовалија, Бајрам Сада Миратовчанин и многи други, зато што није било власти, била су страх за све путнике тим путевима и „узор“ арнаутског јунаштва у овим крајевима. Али је устанички куршум и ове јунаке „хватао“, и баш у срце погађао...