Brastvo

вића, Поп Димитрија поп Пауновића и Пет-

ка Митровића, а ми четворица бирамо да

могу ићи (као изасланици) Бошко Петровић

и Вељан Цветковић,

„Ово уговорисмо на Св. Петра Атонског

12. Јуна 1878. год., на Козјаку“.

На овој молби има 220 сеоских печата и 510 потписа и печата првих људи из оних крајева.

У молби, коју су устаници и народ из околних каза упутили Берлинском Конгресу нарочито се тражило да сети крајеви ни по што не присаједињавају Бугарској већ само Србији.

Молба Берлинском Конгресу датирана је под 1. јулом и писана је на Ђерману. Та је молба врло дугачка иу њој се набрајају све патње српскога народа у поменутим крајевима. Ми ћемо из ове молбе саопштити само неколико одломака, који гласе:

„Ваша Екселенција, племенита Господо! Пре неколико недеља у молби посланој Њ. Св. нашем премилостивом Господару и Краљу Милану М. Обреновићу ГМ заједно са нахијом: Кумановском, Кратовском, Кочанском, Велешком, Штипском и ми смо се из нахије Криворечке као прави и чисти православни Срби молили, да нас прими под своје крило а земљу нашу као праву и чисту Србију у којој су се рађали и погребавали бивши српски краљеви и цареви, присајединити садањој Књажевини Србији, и да не допусти да останемо под Бугарима којих незнамо ни језик ни обичаје, нити смо ми и наши претци икада били, нити смо сада, па и никад неможемо бити с њима један народ, ма се и они прозвали Србима, јер смо ми само чисти овејани и прави Срби и ништа више. Ми смо у тој молби укратко навели да смо чисти и прави Срби, а земља наша права стара Србија што сведоче међу многим и непобројним остатцима старина и споменика наших српских краљева