Brastvo

196

„Ваше Екселенције итд. „На Ђерману планини 1. јула 1878. г.“ И на овој молби долазе они исти печати и потписи који су били на оној првој наведени. По овим молбама на Конгресу Берлинском није ништа ни решавано. Оне су само у неколико помогле, да се јаче боре два утицаја у разграни-

чавању Србије, Бугарске и Турске. Како су на којој страни прихватани и цењени интереси Србије и Бугарске, онако су и ове молбе примљене. Славенофили (бугарофили), пак, бојали су се, да ове молбе не утичу на Конгрес у корист Србије, те похитају да обе ове молбе препишу и снабдеју фалсификованим општинским печатима и потписима ових истих Срба који су били потписали ове две молбе, и упуте их цару Александру ПИ, да га увере како су ти крајеви бугарски и како их треба присајединти Бугарској. Доцније су ове молбе, с онако фалзификованим потписима, и објављене у Бугарској.

Оваким молбама обраћали су се устаници и појединим комисијама Берлинског Конгреса. Оне су имале задатак да утичу на одређење границе између Србије, Бугарске и Турске. Али је и то све било без успеха. Кумановска и паланачка, устаничка, села, и даље су остала под Турцима, да и даље пате колико од Турака толико, и још више, од Бугара.

|Х Последице устанка — Проскрипција Срба

Кад је турска регуларна војска угушивала овај устанак, она је донекле и ред одржавала. Никога није гонила и злостављала, ко је био без оружја. Ну тако је то трајало само док је у Берлину заседавао конгрес. А чим је конгрес закључио своје седнице, Порта је наредила властима, да на