Brastvo

197

Србе у устаничким селима натуткају Турке и Арнауте и да направе проскрипцију свих виђених Срба из тих крајева.

Тако је и било.

Настала су нечувена злостављања Срба тако, да су Турци Кумановци, па и Арнаути, јавно усред трга и усред бела дана на најскандалознији начин злостављали Србе из поменутих села! Дошло је било дотле, да се женско чељаде никуда није смело из куће и села маћи, а камо ли друмом да пође и у град на пазар да дође. Обезглављеном народу у устаничким селима није више било мира ни у његовој кући, а ни пред властима га више нису могли заступати његови дотадашњи заштитници. Уз војску, која је крстарила по устаничкид селима, јурили су сада и Турци грађани и Арнаути, и убијали кога су где од истакнутих људи налазили. Тако, њих преко 30 Арнаута нападну једне ноћи на кућу Бојка Крстића у Алгуњи. Бојко је знао за то и спремио се те дочекао Арнауте из својих мазгала, и те ноћи погинула су два Бојкова сина, једна снаја и једна ћерка. Кад су Арнаути, најпосле, продрли и у саму кућу, Бојко се био завукао у фуруну: и отуда пуцао на Арнауте. Ту је остало мртвих преко 15 Арнаута. Тако су исто Арнаути убили Пауна Митровића — Степанскога — у Степанцу, Бојка Николинскога у Канареву и друге, а многе су и по друмовима дочекивали и убијали.

То тиранисање и убијање Срба натерало је устанике из ових крајева, који су били пребегли у Врање, те су поново почели да прелазе у Козјак и Берман и да силазе и у пчињска села, те да дочекују и тамане Турке и Арнауте. То су чинили Јаћим Јовановић, Младен Стојановић — Чакр-паша, Вукадин Милкински, Кузман Петковић и други из поречких и кичевских крајева, који су били у време ратова заостали

' Ово је фуруна у којој се пекао хлеб.