Brastvo

210

Или је зар могао ко други преоблађивати у Збеу (некада Избег), Чобанцу, Бати, С. Андреји, Помазу, Калазу, Чипу итд. А то су све места изнад Будим-Пеште, и све места са чисто српским називима. Маџари су, истина, покушали, да им имена мало на своју руку исковрче, али им српски карактер поред свега тог нису могли одузети.

На пример Чобанац назвали су Чобанка. Ко ту неће одмах на први поглед запазити и српски карактер имена и српско порекло његовог

Нека од тих места вароши су и варошице, а нека се броје у села; али да су у Србији, сва би била вароши и варошице. Тако су пространа, многољудна и уређена.

Располажу и лепом конвенционалном интелигенцијом. Све што је имућније граби да се уброји у бољи свет по васпитању, образовању, животу, говору и држању. Читају се новине и претресају се српске и туђинске прилике као у великим градовима. Многе породице прате и лепу књижевност — српску, маџарску и немачку. У породичном и јавном животу труде се да обикну васпитаност и манире вишега друштва, и у томе не мало успевају.

Махом сви говоре осим српски и маџарски, а многи и немачки. Француски већ ређе.

Ношња је српскога сељака бачванска. Жене носе кратко, до колена, као Тотице, са много сукања.

Говор им је проткан понеким маџарским изразима, а показује често и трагове жаргона, који се код нас чује око Алексинца и другде.

Има за по неке предмете и турских назива нпр. белензуке.

Свадбени и славски обичаји су чисто српски, као у Србији.

Народ, а нарочито женски свет, јако је сујеверан. Вредни су и чуварни, нарочито жене. Побожни су и махом сви без изузетка врло добри Срби.