Brastvo

ПОСТОЈБИНА ОБИЛИЋА

(П0 НАРОДНОМ ПРЕДАЊУ)

„Тешко народу, који у своме животу и раду не зна за јуче, нити мисли на сјутра, већ хоће да живи само за данас“.

М. Ђ. Милићевић.

Косово!.. Каква силна бујица мисли навре у свијест свакога Србина, кад се само помене ова ријеч!... А каква осјећања прожимају душу његову, кад само изговори ријечи: „тужно Косово“...

Сјећање на пропало царство, силу, сјај и госпоство, створило је ове ријечи: „тужно Косово !“ А кад је роб, крај гусала сухог јавора, слушао и памтио витештво, јунаке и ток борбе на живот и смрт „за крст часни и слободу златну“, у души му је ропској синула искра: да је Србин, да је јунак... да се нада, ша ће му се нада исирнити..

И нада се испунила ; али на о само у једном дијелу земље Србинове...

Страшна катастрофа на Косову уништила је Србу све сладости слободе златне, а донијела ропске патње, муке и јад. Па, ипак, докле год будеи једног Србина, њему ће Косово бити понос народни!

Видов-дан 1389. г. био је дан смрти, а Косово гробље српске царевине. Али је Косово, од тога дана, па за готово пуних пет вијекова, било и наука роду српскоме !.. Оно је гробница толиких јунака српских, међу којима се одваја Обилић као див нада ди-