Brastvo

НОЋНИ СПОР

о а

Над замрзнутом реком паде Поноћи мразне звездан вео. И месец бледи тихо стаде Да светли земљи ко штит бео. Храстови дуги немо стоје Као џинови у тишиини; А луталице звезде броје Путове шумне по висини. И цела земља ко да спава, Нигде ни звука душе једне, Да мир чаробни нарушава Сурове ноћи, мразне, ледне... И снег, кб покров, све је скрио; Дремају горе, брда тавна; Сеоске куће мир свио, А неми покој поља равна. Чемерно своју седу главу Подигб у вис, с небом збори И чита повест небу плаву, И блеском чудним снег му гори.

Од једном с неба звучно сину Метеор јасни и пун сјаја, И на груди се брду вину На спор дугачки, спор без краја. И ноћ зашуми. јеле хуче, И сиве магле брдом гоне; А у дну реке хладне буче И под кором леда се роне...