Brastvo

БА Чаки 7.

— „Сурови старче! Оклоп зиме Тишти л' старачке груди твоје 2

За чије, старче, ти знаш име2 Што гледаш жудно дворе моје 2

Гледај! Светлила вечна плове; О, дружба њина ласка мени;

Њин хор кад звучи Бога зове, Дух њима блуди по вселени.

И када поноћ падне нема, И када зора рујна зори,

И кад у жези звезда дрема Вечна се песма тамо хори.

Чим се ти гордиш 2 Ко те воли, Ко ти старачке груди љуби,

Ко се за тебе Богу моли, Ко ту победне песме труби >

Кога познајеш 2 Ко је лио Теби из душе своје јаде;

Ко се по теби тужан крио, Ко ли ти приче твоје знаде 2“

Чемерно рече: — „Што се хвалиш, О, прогнаниче са светлог свода 2

Што сиђе доле, за чим жалиш 7.. Чуј! Знаш ли славу мога рода 2

Народ ме штује... Он је лио Чемерни поток горких суза;

У крви ми је чело мио Рушећи кврге, ланце уза...

О с каком тугом к мени хрли!.. Овде му беше олтар свети:

Он суре груди моје грли Кланце, клисуре и врлети.

Ту сам им гусле слушо јасне, Напајо сам их живом снагом,

Бранио зубљу — да не згасне, Крепио га за бој с врагом.

И када снежна зима оде, У потоцима густим мојим;