Brastvo
БА Чаки 7.
— „Сурови старче! Оклоп зиме Тишти л' старачке груди твоје 2
За чије, старче, ти знаш име2 Што гледаш жудно дворе моје 2
Гледај! Светлила вечна плове; О, дружба њина ласка мени;
Њин хор кад звучи Бога зове, Дух њима блуди по вселени.
И када поноћ падне нема, И када зора рујна зори,
И кад у жези звезда дрема Вечна се песма тамо хори.
Чим се ти гордиш 2 Ко те воли, Ко ти старачке груди љуби,
Ко се за тебе Богу моли, Ко ту победне песме труби >
Кога познајеш 2 Ко је лио Теби из душе своје јаде;
Ко се по теби тужан крио, Ко ли ти приче твоје знаде 2“
Чемерно рече: — „Што се хвалиш, О, прогнаниче са светлог свода 2
Што сиђе доле, за чим жалиш 7.. Чуј! Знаш ли славу мога рода 2
Народ ме штује... Он је лио Чемерни поток горких суза;
У крви ми је чело мио Рушећи кврге, ланце уза...
О с каком тугом к мени хрли!.. Овде му беше олтар свети:
Он суре груди моје грли Кланце, клисуре и врлети.
Ту сам им гусле слушо јасне, Напајо сам их живом снагом,
Бранио зубљу — да не згасне, Крепио га за бој с врагом.
И када снежна зима оде, У потоцима густим мојим;