Brastvo
5]
„Шта смо“г — бонд одјекну из груди „На нас сунце ко на робље гледа“ !
— Ал' у томе чудан звук га буди
Из очаја, па му проповеда:
„Зашто плачеш, моје драго дете, Што ти разум горке мисли роји 2 Где је вера отаџбине свете,
Да те свежим силама напоји 2
„Зашто сумњаш у моћ српских тића И у зору обновљених дана 2
Само Српство рађа Обилића, Краљевића Марка и Душана...
„Што се тужиш на генија мога 2 Он никада није очајаво,
Већ је песмом славу рода свога У борбама гордо ускршаво;
„Носио је висока знамења,
С гусала је бојни поклич вио; Вођ бејаше храброга племена, Нада-а-мном је вековима бдио !
„И када сам под ударом тешким Са висине у ранама пала,
У борбама грозним и витешким Његова ме рука сачувала;
„Кад је пакао, пун громова пао, Да уништи с земље име моје, Он је мишицом пако задржао, И пролио реке крви своје...
„И у доба горког очајања, Гробне муке и ноћи крваве, Водио је у рат пун уздања Храбре синке слободе и славе.