Brastvo

5]

„Шта смо“г — бонд одјекну из груди „На нас сунце ко на робље гледа“ !

— Ал' у томе чудан звук га буди

Из очаја, па му проповеда:

„Зашто плачеш, моје драго дете, Што ти разум горке мисли роји 2 Где је вера отаџбине свете,

Да те свежим силама напоји 2

„Зашто сумњаш у моћ српских тића И у зору обновљених дана 2

Само Српство рађа Обилића, Краљевића Марка и Душана...

„Што се тужиш на генија мога 2 Он никада није очајаво,

Већ је песмом славу рода свога У борбама гордо ускршаво;

„Носио је висока знамења,

С гусала је бојни поклич вио; Вођ бејаше храброга племена, Нада-а-мном је вековима бдио !

„И када сам под ударом тешким Са висине у ранама пала,

У борбама грозним и витешким Његова ме рука сачувала;

„Кад је пакао, пун громова пао, Да уништи с земље име моје, Он је мишицом пако задржао, И пролио реке крви своје...

„И у доба горког очајања, Гробне муке и ноћи крваве, Водио је у рат пун уздања Храбре синке слободе и славе.