Brastvo

ПУКУ О Р БИ Ј У

Мол 4

Бујни ветар са брснатих грана Љуља огњем позлаћено вече, Зрак се губи узбуркана дана

И кроз румен на запад утече,

Малаксало на обзорју плавом Као ватрен талас сунце тоне, А пучином модром и крвавом Облаци се разасути гоне.

Већ мрак паде преко развалина, Где се вије бзова, бршљан сури; А уморни путник из даљина Развали се вековитој жури.

И ноћ дише. С боном успоменом Путник поглед по околу баца,

Где под плочом и под хладном стеном Мирно леже кости праотаца.

И он паде над хумком камења, Те у болу истинитом тужи:

„Под печатом ропства, искушења, Наше племе туђинима служи!

„Геније се наш очајно бори, Вековима љуте битке бије;

Ал' тирану златне круне створи, А свој народ усрећио није !“