Brastvo

а РМ а Пет Вин УУ у

264

па за тим опет поравњивали песак, и поново шарали, док не свикну да распознају сва писмена у у азбуци, да их нашарају тако на песку“.

Прва је брига била Кастратовићу, да очисти и вароше(окречи)учионицу, преправи и обнови клупе, избаци Кориштницу с песком, ида обавести ученике, да од сада ваља гологлави да седе у школи. После ове и овакве припреме раздао је ученицима српске (уџбенике), штампане у Цариграду, и отпочео редовна предавања. Тако је Кастратовић учио децу до 12. јуна 1893. године, којега је дана држао и испит у школи. На испиту је био, осем народа, и кајмакам пешчевски Смаил-беј Драчић, Србин мухамеданац, родом из Мостара, са целим особљем ућумата.

Због великог броја ученика (било их је онда на 190 мушких и женских) дође из Скопља и Спира Радивојевић — Призренац, учитељ, са својом женом Јеленом Ваљевком, те раздвоје женску децу од мушке и поделе разреде. Доцније дошао је из Скопља у Берово и трећи учитељ Радош Ђоковић.!

Одто доба почеле су се отварати српске школе и у другим селима по Малешу. Тако је заснована школа у селу Ратеву 1894. године, а доцније иу Смојмирову и Пешчеву, те је било ученика у 1898. и 99. школској години:

а. у Ратеву, од 70 кућа српских, 20 мушких и 9 женских, свега 29 ученика-ца. Учитељ је био Станко Костић, из Галичника, у Реканској Кази Дебарскога Санџака.

6. у Смојмирову, од 65 кућа српских, било је 9 мушких и 1 женско, свега 10 ученика-ца. Учитељ је био Васа Серафимовић.

в. у Пешчеву било је 9 мушких и 8 женских, свега 17 ученика-ца, а учитељи су били Пелагија

''М. В. Веселиновић — „Статистика српских школа у Турској (у Старој Србији и Маћедонији) за 1892.—93. и 1893.—94. школ. годину“, стр. 13. и 46. Београд, 1896. „Статистика српских школа у Турској (у Старој Србији и Маћедонији) за 1895.—96. шк. год.“ стр. 50. Београд, 1897.