Brastvo

2. Девојка је крај гору стојала, Сва вој гора од лице сјајала. Девојка се с лице договара : „Лице, лице, моје бело лице, „Да знам, лице, какво ће те љуби: „Да ли младо, да ли одвиш старо 2 „Да знам, лице, младо да те љуби, „Улезла би у нове градине, „Кидала би миришљаво цвеће, „Врљила би у мека душека, „Кад спавамо та да ни мирише. „Да знам, лице, старо да те љуби, „Ја би ишла у гору зелену „Под оноја дрво остарело;

предео који се, према говору а, до пре двадесетак година и ношњи становника тога краја, зове Шоплук. Према ономе како народ схвата, има Шоплука у ширем смислу, ширих граница, и Шоплука у ужем смислу те речи — правог Шоплука. Шоплуком, у опште, народ зове све оне крајеве почев од Видина и Тимока до Искра; од Нишаве и Мораве (јужне) до иза Софије, до Дупнице, Самокова и Овчега Поља. Шоплук у ширем смислу речи улази половина Нишкога, сав Пиротски, један део Црноречкога и Врањскога Округа и сви крајеви до поменутих међа у дан. Бугарској; половина Прешевске, сва Паланачка и половина Кумановске Казе сви северо-источни планински крајеви, све до Овчега Поља. Тако, нпр. Кокошињчани на Овчем Пољу називају своје суседеиз паланачких села из села Пезова, које лежи у Кутлибешким планинама, Шоповима. Тако исто и Кочанци и Кратовци називају своје суседе из паланачких и ћустендилских села Шоповима.

А Шоплук у ужем смислу речи, прави Шоплук, почиње од села Криве Феје у Масуричком Срезу, у Врањском Округу, и захвата Шоп Ново Село, Варденик, Власину, Црну Траву, Рупје, Црвену Јабуку, Преслап, Калну и сав јужни и источни крај Пиротскога Округа у Србији, за тим у дан. Бугарској све до Софије и Ћустендила. У оном делу Шоплука, у Србији, говори се различито. Тако власински говор разликује се од црнотравскога говора, а сличан је са преслапским говором. Тако се исто разликује неколико говора и у Шоплуку у Бугарској. Између тих говора у Шоплуку у Бугарској истиче се трнски товор. Пок. Ђ. Даничић је у широј Трнској Околини, у Сливници, слушао искварен српски товор а налазио чиста српска лица !