Brastvo

НАРОДНЕ ПЕСМЕ ИЗ ШОПЛУКА

(И3 ЗБИРКЕ ОВЧЕПОЉЦА)

1. Месечино, царева неверо, Што не грејеш цару на вечеру, Но си грејеш ајдуцем по гору, Куде делу паре сиротињске. Ајдуци су кроз гору одили И многе су мајке разцвелили. Не н' је жалба што ги они делу, Но ни жалба што на њи грејеш. Месечина зајде, а сланце огреја. Ајдучке су паре сас страобу. — Самому се Богу сажалело, Па затој је сланце огрејало.

1 Ове нам је песме рецитовала у Црној Трави у Власотиначком Срезу Врањскога Округа нека Баба Кана, родом из села Насаљеваца (пот. Насаљевци) у дан. Трнској Околији у Кнежевини Бугарској. Зато смо и забележили да су песме из Шоплука. Баба Кана је ове песме, према својем казивању, још као девојчица научила од својих старих у својем родном месту Насељевцима. Она се, доцније, удала за потоњег свештеника Петра у селу Преслапу, које је од

азграничавања Србије и Бугарске 1878. године у Србији.

осле смрти својега мужа, Баба Кана је дошла у село Црну Траву, где је ушла у кућу обудовела сеоскога свештеника, и ту остала све до 1893. године, позната под именом „попадија Кана“ или Баба Кана. Поменуте године Баба Кана се преселила својим синовима у село Лапотинце у Топличком Округу.

Ове нам је песме рецитовала Баба Кана 1892. године. Да су ове песме из Шоплука, забележили смо ис тога, што и Насаљевци и Преслап и Црна Трава спадају у

18"