Brastvo

1

12.

281

Одонуде преко сиње море.

Ка је било одовуде море, Сиње море преском пресануло, И по море морска љубичица. Сви сватове по ћитку набраше, Младожења и две и три набра. — једна ћитка за самога њега, Друга ћитка куму и старојћи, Трећа ћитка ђиздавој девојци. Ка су пошли одонуде море, Сиње море из брег у брег бије, Сви сватове ником поникнуше, А девојћа ником не пониче.

— Два девера на окато перо, Кума и старојћу у свилни скутови, Младожењу у свилне пазуће, Па преплива преко Сиње море.

Пошла Бела на воду,

Сас две стовне зелене.

Пред њу по њу млад војно :

„Ја излезни, мале јунакова,

„Три ти сланца двори огрејаше,

„једно сланце кумак и старојћа,

„Друго сланце млади младожења, „Трећо сланце ђиздава девојћа“.

Збирајте се, будимске девојће, Да ћитимо барјак од шатора. Збирајте се, будимска момчета, Да ћитимо барјак од шатора.

— Бричи ни се, млади младожења, — Плете ни се, ђиздава девођћа, Да би знала, мале јунакова, Како игра срце у јунака,

Како риба у студена вода,

Та би, мале, прстен расковала, Та јунаку коња потковала.