Brastvo

незниеемнранисраннвилириеиние 2: силе тв + МИЛЕВА Н. ЈОВАНОВИЋЕВА

26. маја 1905. године угасио се живот једне родољубиве Српкиње. Тога је дана испустила своју племениту душу Милева Н. Јовановићева.

Покојна Милева је још од ране младости своје показивала необичну интелигенцију и добро и племенито срце, и тиме је скретала на се пажњу све своје околине. Поред одличног домаћега васпитања, покојница је добила доста и школске спреме. Она је, кроз све разреде одлично, свршила Вишу Женску Школу и без икаквих домаћих учитеља и помагача ван школе савршено научила два туђа језика, немачки и француски. Покојница је целога свога века била предана књизи, тако да је у читању страних писаца и научара често и освањивала будна. По белешкама, које су нађене у ње: зиној заоставштини, покојница се бавила и превођењем корисних ствари са поменута два језика; али је тај њезин посао био често прекидан. Судбина јој је рано отргла с овог света њезина оца и младу браћу, а к томе дуго и тешко боловање њезине матере учинило је да покојница није могла довршити своје најомиљеније радове.

Све је то покојницу омело, да се никако ни удомљавала није.

окојна Милева Н. Јовановићева целу је своју имаовину на самртном часу својем поделила на

БРАСТВО 19