Brastvo

50

па готово и наших дана, називају, са свим произвољно, како коме годи, и како се са националним и политичким тежњама и рачунима овога или онога народа, и ове или оне државне политике, поклапа.! Све те земље неодређених граница и неутврђена историјскога имена из периода словенскога државнога живота називате су у Х1Х веку у књижевности највише именом Стара Србија, Дарданија, Маћедонија, Арбанија, Мизија, Западна Бугарска и тако даље. Само их Турска није звала ни једним од ових имена. Она их је, изузимајући Новопазарски Санџак, који је до 1878. године припадао Босни, готово увек звала Рум-или: Румелија. И данашњи дан се у Турској, званично, никако не признају назив: Маћедонија или Стара Србија. Од последњих ратова на овамо, те се земље погрешно називају највише Маћедонијом и Арбанијом, а то зато, што су под тим именима позната два различита, а готово подједнако јака страна утицаја у Српским Земљама и у европској политици у опште. Докле се аустријска политика и књижевност стара, да од Северне Старе Србије начини Арбанију, дотле се Русија и њена политика стара, да од Јужне Старе Србије начини Маћедонију, означујући ову, и ако фиктивну област, као бугарску земљу.

Још више су побркани појмови о величини и пространству тих земаља под разним њиховим именима. Видећемо да, док се по Бугарима, до установљења Бугарске 1878. године, Западна Бугарска (тако су они, највише, звали земље, које од последњих ратова на овамо зову Маћедонијом) простирала на северу до Алексинца, Приштине и Призрена, дотле се, по њима, сада, Маћедонија простире на

1 У даљим врстама ће се показати, како су те земље, данас, у европској књижевности и европском јавном мњењу, познате, највише, под именом (Маћедонија), којим се оне никада у словенском — у бугарском и српском — државном животу у Средњим Вековима нису звале.