Brastvo

51

северу до Врања и Шар планине.: По грчким појмовима Маћедонијасе, до последњих ратова, простирала на северу до Шар планине и Ниша, а од ослобођења Ниша и Врања и њихове су претенсије сужене на „Маћедонију“ до Ристовца, а последњих година и до Скопља. А да је, нешто, Србија ослободила 1878. и присајединила и Овчепољске пределе, Бугари и Грци би границу Маћедоније пружали на северу до Штипа и Велеса, а не даље. По Арнаутима, особито по онима, који, нарочито од последњих ратова на овамо, заступају арнаутске претенсије, ма да њих сами Арнаути никада не истичу, јер немају ни појма о томе, — Арбанија улази својим границама дубоко у Северну Стару Србију, ако је и целу не захвата. Северну Стару Србију називају Арбанијом, а Јужну Маћедонијом. Према овоме српских земаља нема у Турској !

ж

Колико је који од три поменута балканска народа просвећенији и своје прошлости свеснији, у толико су појмови његови о овим земљама тачнији и правилнији, и у толико су претенсије његове на те земље, или на који део тих земаља, оправданије. Докле је наш народ инстинктивно свестан, да је већина земаља, које један део његове интелигенције, са свим погрешно, назива Маћедонијом, у сваком погледу чисте српске земље, дотле је бугарски и грчки народ једва и знао што год о тим земљама, а камо ли да је био свестан, да су то бугарске или грчке земље. А о Маћедонији, у данашњем смислу те речи, у народа ни појма није било. Али у колико није о томе ништа знао бугарски и грчки народ, у толико је више њихова интелигенција „знала“. Бугарска је интелигенција, с помоћу Русије, још од педесетих година на овамо, почела да „учи“ и „оба-

1 Овамо не иду мишљења егзалтираних бугарских шовиниста, који још непрестано траже „до Моравата“, па често и „преко Моравата“, јер они још увек траже за Бугаре и Врање и Гилане, а ти су, бар, градови на левој страни Мораве.

4“