Brastvo
тичку целину. Најстарија, нама позната, таква држава коју су основали Ардиеји била је на Неретви. Њом је владао до 229 краљ Агрон, а после његове смрти његова жена, краљица Теута. Вероватно је ова држава обухватала приморје јадранско отприлике од Љеша до Шибеника.
С овом државом водили су Римљани рат. То је први рат који они имају у нашој земљи. После њега водили су они читав низ ратова с Илирима, док их нису потпуно покорили. То ратовање, с |прввидо трајало је читавих две стотине година.
С Теутом они су заратили стога.што су њени гусари били постали врло опасни за римску трговину у Јадранском Мору. Посланике које они пошљу краљици због њене пиратерије она охоло дочека, а затим једног чак и убије. То је био повод да Рим пошље на другу обалу флоту и сухоземну војску. Пред већом силом, аи издана од једног свог војводе, Димитрија Хварског, Теута се повуче у Рисан. Напослетку, она је морала капитулирати. Рим јој да мир под тешким условима: пркова њена буде јако смањена, флота сведена на неколико лађа, данак наметнут (г. 228 преХ.).
Други рат у истој области водили су Римљани г. 168 пре Хр. с краљем Генцијем, који се био ставио на страну њиховог непријатеља, маћедонског краља Персеја. Генције буде лако савладан и ухваћен заједно с целом породицом. "Са женом, децом и браћом, он је затим украсио тријумф свога победиоца.
К. 156. пре Хр. почиње нов рат римско-илирски. Али овај пут налази се бојно поље нешто северније. Сад су Римљани завојштили на Далмате. Повод том рату било је то што су Далмате узнемиравали грчку колонију на Вису и своје суседе, 4 римске пријатеље, Даорзе. И Далмате, као некада Теута, рђаво дочекаше римске изасланике који су имали да извиде ствар, те Римљани пошљу на њих војску. Најпре су Римљани претрпели у овом рату један знатан пораз. Али, напослетку, падне главна тврђава далматска, Већ ши (у Дувањском Пољу), и с тим се рат сврши (15)).
Опет после неколико десгтина година воде Римљани један рат у нашем приморју, али сад још северније. Овај пут су непријатељи били Јаподи. И у рату с Јаподима Римљани најпре претрпе један пораз. Рат се, међутим, и овде свршио с римском победом (г. 129). Сад је Рим био господар целог приморја до Крке.
Али ова племена нису била дефинитивно покорена. "Гребаће још много времена и још много крви да се она потпуно подвласте. Г. 78 букне један устанак код Далмата који траје две године; устаници су били успели чак да заузму главни град римски у њиховој области, Салону (код Спљета). У борби која се наскоро заметнула између Помпеја и Цезара домороци илирски држали су у главном