Brastvo

страну Помпеју. Један Цез заров војвода страшно је од њих потучен. Али с Цезаровом победом над супарником учињен је крај и овом илирском рату.

Као што се могло видети из досадашњега излагања, до овог времена Римљани су ратовали само с је; дним малим делом Илира. Поврич ке свих споменутих ратова била је обала Јадранског Мора. 3 Унутрашњост земље, залеђе, предузео је да покори тек цар Август. Тај рат трајао је читаве три године, 35—83 пре Хр. Сам Август је у њему лично учествовао и чак у њему двапут био рањен. Илири су се храбро борили; у више махова они су показали да су слободу претпостављали животу. И жене су волеле умрети са својом децом него робовати, те су скакале с децом у ватру. Али, дабогме, напослетку је ипак непобедима римска војска успела, и пела област од мора до Дунава и Мораве била

је у римским рукама.

Најпре су покорени Јаподи, и Август допре до Сиска. затим се он окрене на Далмате, би опет дају силан отпор, читаву годину дана. После њиховог покорења било је само питање времена кад ће и остала племена капитулирати.

Међутим, дефинитивно су Илири покорени тек једно

"четрдесет година доцније. [. 6 по Хр. букне у данашњој

Босни један устанак; који брзо захвати целу илирску земљу. Један кнез, по имену Батон, побуни своје племе, Дезиди-

јате, јер је римски јарам био врло тежак. На њега се угле-

дају друга два кнеза у Панонији, Батон из племена Бреука и Пинес, и наскоро се цела земља од Дунава до Албаније налазила у ватри. Опасност је била велика за Римљане; каже се да су устаници имали под оружјем 200.000 пешака и 9.000 коњаника. Прве године претрпе устаници два пораза, код сремске Митро вице иу Фрушкој Гори. Идуће године воде се борбе с променљивом срећом. Г. 8 бреучки Батон положи оружје код Вараждина, и Тиберије, доцнији_ римски цар, који је био главнокомандујући у овом рату, У награду за то остави му кнештво у његовом племену. Али своју издају плати Батон главом. Његов имењак Батон дезидијатски ухвати га и погуби. Рат се свршио г. 9 по Хр. у Далмацији, после крвавих бојева.

Један део наших области покорили су Римљани с јужне стране. Они су Македонију дефинитивно освојили г. 146. пре Хр. Дарданија и Мезија покорене су из ове провинције. Али ратови које су у том циљу водили Римљани почињу нешто доцније. Истина већ 135 помиње се један њихов сукоб са Скордисцима, али вероватно он се десио изван наше земље. То јамачно вреди и за борбе |: имају намесници маћедонски са: Скордисцима г. 114, 112, 109. С Дарданцима пак ратује се у неколико махова од г. 07:

до 62 пре Хр.