Bratstvo

[5

Нашао сам, да је изоно по познатом реду, и одобрио сам и потписао ја роб свевишњега Ахмед, син Хаџи-Абасов, кадија Новога Пазара са Трговиштем и Прибоја. Нека му се опрости!

- | р У печату; Ахмед. Поред кадијских потврда има још једна од администра"тивнога чиновника, која гласи овако:

Његовом држању (земље) нека није сметње ни од нас, нити од кога другога, под погодбом, да на означени начин буду обрађиване и искоришћаване миријске земље споменутих _ манастира Бање и Кратова и свега, што им припада, и да се сваке године даје од њих данак (мири). 27. ребијул-ахира 1111. године, Понизни Сијавуш чиновник (мемур).

У печату: Сијавуш син Мехмедов.

2. Са спољашње стране: МИЗрасела 4) Бета ефендте за Бано ато аен

Печат: Ахмед (исти онај печат Ахмеда новопазарско- трговишког и прибојског из 1. документа). |

На унутрашњој страни је писано ово:

Поносе међу даровитима, поштовани Мустафа ефендија!

Калуђери манастира Бање, који је у нахији Бањанима и један је од царских хасова у кадилуку Прибоју, једни су помрли, а други се одметнули и ускочили, те оставивши отаџбину утекли у непријатељску земљу. Миријске земље, које су они држали, има већ 12 година како су пусте и необрађене. По шеријату и кануну постале су оне зреле за тапију, Бивши заповједник Старога Влаха, преузвишени Сијавуш-паша Бању и Кратово заједно са свом миријском земљом, која им припада уступио је теби под погодбом, да буде обрађивана. Зато ти се од прејаснога суда даје у руке мурасела. Са темесућем господара земље (сахиби ерз) и са шеријатсрим хуџетом, који имаш у рукама, држи је и нека те нико не смета и не узмирује те, Писано дана 1. рамазана 1111. године. (20. фебруара 1700.). Шаље понизни Ахмед

кадија новопазарско-трговишки и прибојски.

3, На спољашњој страни: Изз5н тескера,

У печату: Мехмед.

Изнутра је ово:

Узрок писању исправе ово је. пи

Таслиџанин по имену Абдул-Фетах ефендија, власник земаља манастира Бање, који је један од царских хасова у нахији Бањанима у кадилуку Прибоју, на основу шеријатскога хуџета, који имају у рукама, продао је и одступио за 200 гроша споменуте миријске земље заједно са свим, што им припада, власнику ове исправе, народу невјерничком нахија Бањана, Старога Влаха, Сјенице и Раса и примио је новац. А затим су невјерници закључили, да се споменути манастир и споменуте земље предају на чување у руке босанских вла-