Bratstvo

нашем друштву. Предавање је први пут прочитано у »Братству Св. Саве«, а послије тога предавач је на молбу то предавање морао да два пут понови пред масом публике, која је сва његова предавања посјећивала у великом броју.

Библиотека „Братства“ — Штампана је прва свеска наше оиблиотеке »О. јеврејско-адвентистичкој суботи и хришћанској недељи« од проф. Василија Скворцова. Књига је на првом мјесту намјењена оној нашој браћи, која су заведена и исповједају адвентизам. - -

~

_ Брачне парнице. — Број бракоразводних парница непрес= "тано се повећава. О овој жалосној појави писаћемо у слиједећим бројевима опширније, док ПИО све потребне по= датке.

Незаконита дјеца. — Питање незаконите дјеце стоји отворено. Нарочито, о оној дјеци, коју су њихове мајке оставиле, нико се не брине. По државном закону дјецу морају да издржавају родитељи. Међутим има случајева гдје мати не може и није у стању да одговара дужностима и дијете остаје на улици. Заиста је крајње вријеме да се за ту биједну, напуш= тену дјечицу нађе уточиште.

Самоубице. — Наши дневни листови скоро посведневно доносе вијести о покушајима самоубијства или о самоубијствима. Сваки догађај има свој коментар у нашој штампи. Многе ствари, које су производ маште, описују се само за то да се очува на новинској пијаци муштерија. Налазимо описе о вјешању, тровању, употреби ватреног оружја, о положају самоубице, о његовом одијелу, али нигдје до сада нисмо могли да дознамо главне мотиве самоубиства. Као да су се сви завјерили да величају самоубиства, да га представе као неку врсту херојства. И ако и сами самоубице осјећају стид, и ако их већина у својој великој потиштености спушта завјесе и крије се од свијетла — вршећи своје богумрско дјело, наши новинари журе се да што прије изнесу сву »поезију« најгнуснијег

_ дјела. Неки су у величању самоубијства прешли све мјере тврдећи, да је вјешање најљепши начин самоубиства и да се осјећа при вјешању извјесна драж. Остало је још само то да се овај начин препоручи као најподеснији. Заиста је овако писање највећи злочин, који се врши посведневно за динар и за који требају да одговарају они, који се радо називају »представницима јавнога мишљења«. За сад се нећемо упуштати у испитивања свију оних мотива, који стварају самоубице, него ћемо да констатујемо чињеницу, да је код већине случајева разлог самоубијству потпуно осуство вјере, љубави и наде. Живећи потпуно спољним животом, многи нису по=

еаојааа евеннакн

5