Bratstvo

-— 20) —

Из недавне прошлости.

Окупацијом Босне и Херцеговине најтеже је погођен српски народ и Србија. То је један од најтежих удараца, што их је преживео“ српски народ у својој историји. Разумљиво је онда зашто је настало политичко мртвило у Босни у Херцеговини. Аустрија је ишла систематски да уништи и упропасти српски народ. Он је био најопаснији противник на путу за Солун. Прогоњење нашега народа систематски се проводило. Колони– зација странога елемента била је на дневном реду, чиме би се умањила отпорна снага нашега народа. О првим покретачима и увођењем српског народа у политичку борбу ми ћемо да проговоримо на овоме месту неколико речи. О томе нам дају нешто материјала три царска меморандума, који нам“ јасно оцртавају патње и идеје српског народа у 6 и Х. и његову велику одважност и отпорност. ·

Каснијим током догађаја цели црквено-аутономни покрет приказан је са једне стране потпуно тендециозно и малициоз= но, или се 60 њему говорило површно и незналачки. Многи су му пребацивали ускогрудност и чисто верску страну.

Ко пажљиво промотри четрдесетгтодишњи окупаторски рад Аустрије у Босни одмах ће опазити, да је Аустрија од првог часа када је ступила у Босну само се бојала српског народа и српског имена. Душа српског народа проткана је историјом и вером, а вера је била чисто национално и поли– тичко обележје. Није било верског заноса ни шовинизма, што је значај демократског менталитета нашег народа.

Аустрија је у Босни већ у првим данима своги живота отворено ударила на српске цркве и школе, забрањивала је у црквама српске светитеље, макар да је у турско доба то било "допуштено, а у школама је забрањивала употребу историјских "слика. Није дозвољавала оснивање црквених певачких друштава, јер је и у томе гледала политичку акцију. У црквене одборе постављала је за комесаре чиновнике туђе вероисповести. Насилно је хтела, да српски језик крсти босанским језиком, а са босанским језиком, босанском заставом црвено-жутом коју је Калај измислио, хтела је да створи и босанску народност. Наравски све је то ишло за уништавањем српског имена и народа.

Када су безакоња прешла већ све границе, када су многе школе и цркве остале по наредби власти затворене, када су политичке власти, без ичијег присуства, самовољно инвентарисале црквене освештане ствари у олтару, када су забрањивале подизати и звонике, када су се и споменици на гробљу почели раскопавати јер су ћирилицом исписани, а камење се употребљавало за приватне градње, онда је дирнута најосетљивија жица народа и тада је почела борба, која је позната под име-