Bratstvo

= 2

религија Зороастра. Материја се сматрала као резултат духовних чинитеља и наступила је класификација: материја и дух, зло и добро, Бог и ђаво. Антитеза подразумева борбу, стога је и васионско схваћање као борба двају мринципа. То је фаза Персиско-Јеврејске културе с њеним огранцима.

Трећа је цивилизација Халдејско-Вавилонска с Египатском као завршетком савлађивања физичког света је резултат. Халдејци развијају астрономију, Египат геометрију.

Четврта је фаза материјализације духовног, и схватања света кроз материју,. инволуције вишег у ниже до највишег ступња и постепено губљење и ишчезавање из људске свести духовног принципа тако да наше доба представља кулминацију тог окамењавања. Ми смо сами одагнали Анђеле и заменили их гвожђем и челиком. Од Божанског утецаја задржали смо само нејасно сећање, које се код појединаца појави у духоевним тежњама. То је доба грчко-римске културе, с европском као понављањем исте, али на вишем плану.

Ово су, посматрано као целина, четири периода, четири типа схватања реалности кроз које је човек прошао и морао проћи, да би имао у себи све елементе кроз које је раније човечанство и органски свет прошао и свесно их разумео, на тај начин поставши прави микрокозам у макрокозму. Посматрамо метафизички, ово нису четири различите реалности, већ три »тенденције« као што их назива Бергсон, које су у своје одређено доба имале свој смисао. Гребало је и сувише напора да би се дошло до садањег ступња развића у човечанству и васиони. Требало је жртава, пожртвовања од извесних виших бића, да нама омогуће живот на овој планети и спрече њено потпуно смржњавање, физичко и духовно: Јер физичка дејства су последице, резултати духовних мотива и то узето у најширем смислу те речи. Не само да ми својим мислима; жељама. и осећањима стварамо свет за себе, већ га уништавамо. и поништавамо: Нема ништа у васиони што нема

значаја. Све је повезано, и ако ми то ретко осећамо и признајемо; Да је ток еволуције ишао у томе правцу материјализације и даље наступило би стање изумирања органског, као што је сада на месецу. Јер када се једна ствар материјализује. до тог степена, да прекине сваки додир са својим духовним _ извором, она »изумире« за наша људска схватања. То важи | "за читаве народе и расе, а и за појединце: Црква зато таквим и предочава »вечну смрт«. Последице губљења духовне равнотеже се опажају у физичком свету. Земљотреси, помори и атмосферске непогоде су резултат небалансираних људских жеља, мисли и осећања. На тај начин ми сами себи припремамо пакао. И заиста би створили пакао, да хри-

У