Bratstvo

______-_

своју службу, учитељ и професор своју, ратар свој посао, Кад буде сваки сталеж часно испуњавао своје дужности, држава ће пропевати и пропветати и ми у њој. А онда ћемо пружити један другоме руке и

, .

— јер не може друкчије бити — сви заједно радити као синови једнога народа за једну кошницу, једну матицу, једну државу. Овако је мислио велики држав-

ник и мисли своје приводио у дело.

Како би и наша лржава постала плодна и благословена, кад би и ми сви синови њезини били будни стражари на својој служби и при своме послу! Како би и она процветала и пропевала, кад би ми савесно испуњавали своје дужности осврћући се на правду и истину Божију и вредно радећи у корист своју и ближњих, друштва и отаџбине наше.

Јован Ж. Бута. 620.

т Глигорије Јефтановић.

Кад је умирао Глигорије Јефтановић, његове су последње речи биле посвећене старању за друге: »Не заборавите спремити ускршња јаја за руску децу«, изговорио седи борац и у том тренутку испустио је своју велику душу. У овим речима овог великог човека манифестује се осећање доброг хришћанина и доброг Славена, Глигорије Јефтановић сав свој живот посветио је раду за друге. Он је уживао најмање резултате. свога напорног и дугог рада. У времену тешких прогона нашег народа, када су Босном и Херцеговином управљали разни Беркси, који су својим политичким шиканама спречавали сваку акцију на организацији српског народа, Глигорије Јефтановић био је први борац, који је високо подигао српску заставу и објавио борбу. Окупио је око себе све борбене елементе, водио је борбу, подносећи лично све жртве. Индустријалац и велики поседник, коме би опортуно држање загарантовало силно умножавање капитала, изложио се прогонима аустријских власти и смело, несебично, са самопрегоревањем борио до краја. Црквено-школска автономија очувала је српске конфесионалне школе, које су биле расадници српске националне мисли. Ове су школе биле средиште културно-просветног, економског и политичког рада у Босни и Херцеговини, Црквено-школске општине, Епархијски Савети, Велики Управни и Просветни Савет били су тела, где су слободно расправљала сва верска и национална

[У