Bratstvo

тер какав је по ћуди свету, а најпре хоће успех па макар и под цену карактера, а никако карактер под цену успеха. Хоће. осана и палмове гранчице а неће страдања и крст. Немају праве вере у невидљиви свет и надмоћ невидљивог над видљивим. Зато и не могу схватити, колико се више орине за своје дете, када га свега жртвују светом Духу, него када га предају светском духу. Управо она свесна и несвесна малодушност вере у свемогућство Божије, онај домаћи и отворени пакт са светским духом, она оскудица јасног разликовања између успеха и карактера — то је узрок вечитог повратка безкарактерности на "земљи.

Када је ово старој јасније постало поврати јој се дуго.

непознати мир у њену душу. Син се зачудио њеном промењеном „изгледу, али му она рече: »Знам сада: Са оном реченицом школске задаће сам те криво саветовала. Можеш ли ми опростити >« Син ганут рече: »Какву реченицу мислиш »« Она. је била преслаба да одговори и показа руком слику. Он ју не разумеде и мишљаше да је говорила у забуни. Тек у ноћ он се сети школског призора и сада разумеде, шта је хтела са сликом показати. Ово касно обраћење његове матере поче га занимати и као да га је молило да се поврати Богу, његова се успавана савест пробуди, опет заспа, затим се поново пробуди, он се поче самог себе страшити, виђе сав свој живот као непрестано нијекање Бога, бесциљно шаврљање за чулим пословима, и то у немиру са собом и другим људима; ништа, што је радио, није било под упливом највишег циља, све је живело од часа и прилика — потпуна противност животу под

водством светог Духа. Са таковим сазнањем почиње свети у

са својим деловањем у души — никада прекасно, макар и на

смртној постељи. Никада није прекасно Богу се покорити и

све што је у вези с Богом — за вечну и сталну истину учинити. (Са немачког Д. М.) Ф: Н. Ферстер.

(ос)

Академик М. В. Њестеров.

»Њестеровска Русија«... »Њестеровска жена«... »Њесте- ·

ровски пејзаж«... »Њестеровски мотив«... Са уметником Њестеровим у руски језик ушла је нова реч и готово одједном добила је право грађанства.

Треба заиста приметити, да ми сви некако боље осећамо

ову реч, него. је схваћамо...

У удео врло мало раденика на уметности долази та ретка част, да се покаже њихово стваралачко »ја«, да би се њим | ,