Bratstvo

== 155 ==

· седму, која се зваше: Чесма Лицемера; па пред осму, која се зваше: Чесма Књижевника; па гред девету, која се зваше : Чесма Наполеонова; па пред десету, која се зваше : Чесма Гордости; · па пред једанаесту, која се зваше : Чесма Прељубе; па пред дванаесту, која се зваше: Чесма Свађе; па пред тринаесту, која се зваше: Чесма Непослушности. И тако даље редом, од чесме до чесме, једне са називом неких порока и греха а друге са називом неких великих грешника, које сам ја у то. време сматрао великим људима. Један предуги низ чесама! Све су оне биле споља врло лепе и привлачне, но течност, која је из њих истицала, била је ужасно одвратна, или по мирису или по укусу. И ја ни са једне нисам могао пити, нити своју жеђ утолити. Чини ми се, да је свака та чесма повећавала моју смртоносну жеђ. Уз пут сам приметио, да је око сваке чесме била пешчана пустиња. Вода је свуда шибала млазевима, но одмах је понирала у песак без трага. Чудило ме, да поред толике воде — нигде травке, нигде дрвета, нигде зеленила, нигде живота ! Покушавао сам више пута, да свога непознатог вођу упитам о томе, а и о другоме којечему, но кад год бих ја дигао поглед, да му видим лице, он је окретао лице у страну. И тако му ја никако не могох сагледати лица,

Најзад ја клонух, изнемогао, на руке вођине, те се не сећам, како и куда ме је он даље водио. Када дођох к себи, спазих пред собом једну скромну чесму, израђену од дрвета у виду крста. Из ње је истицала бујна вода, чиста као кристал. На чесми је писало: Чесма Воде Живе. Унаоколо је било красно. дрвеће, цветне пољане и зелене ливаде. На све стране виделе су се многе красне птице, које су умилно певале. — Ако хоћеш, пиј! рече ми вођ.

ја се нагнух да пијем, и пих, пих тако дуго, да ме вођ трже за руку и рече:

— За сада доста !

ја се усправих и осетих нови живот у себи. Никада у животу нисам пио тако слатке воде. Хтедох.