Bratstvo

= 159 =

са реке, али не воду него пламен!“ Ја клонух у изгубих свест.... У томе неко ме ухвати за руку и. и усправи. „Ти си жедан, момче, хајде да те напојим“. И у једном тренутку ми се обресмо пред читавим стројем многобројних чесама, из којих је истицала вода јаким млазевима.

Прва чесма, пред коју стадосмо, беше висока као обелиск, од једног једноставног црног камена. На њој беше написано: Чесма Фараонска.

— Ако можеш пиј! рече ми непознати вођ.

ја се жудно нагнух да пијем, али се одмах тргох. Вода је смрдила на стрвину, на неку грозну животињску стрвину.

Онда ме вођ брзо ухвати за руку и доведе пред другу чесму. Она беше широка као нека кула и сазидана изванредно лепо од дивних цигаља. На чесми беше написано: Чесма Содомска.

— Ако можеш пиј! рече ми вођ.

ја се жудно нагнух да пијем, али се брзо тргох натраг. Јер то не беше вода него нека гадна црна смола, чији мирис без мало ме онесвести.

Онда ме вођ ухвати за руку и доведе пред трећу чесму. Ова беше озидана од белог мермера, и имађаше много стубова унаоколо. На њој беше написано: Чесма Јелинска.

— Ако можеш, пиј! рече ми вођ.

ја се жудно нагнух да пијем, али се брзо тргох назад. Јер то не беше вода него нека течност бела као млеко и страшно одвратна по укусу. Ја узех мало од те течности у уста, али брзо повратих.

Онда ме вођ ухвати за руку и доведе пред четврту чесму. Ова беше саливена од гвожђа. На њој беше написано: Чесма Римска.

— Ако можеш, пиј! рече ми вођ.

Ја се жудно нагнух да пијем, али се брзо тргох назад. јер то не беше вода него нека црвена течност. „Крв!“ узвикнух ја и тргох се назад.

Онда ме вођ ухвати за руку и доведе пред пету песму, која се зваше: Чесма Иродова; па пред шесту, која се зваше: Чесма Неронова; па пред.