Bratstvo

— 156. —

_ Песма Отаџбини!

Отаџбино, кад гледам Твоје очи, чији поглед бије из

· мрких шума, сивих кршева, сочних плодова, — са морске пучине, широких река и плавих језера — ја смерно са по–

божношћу ослушкујем дах Твој, мисли Твоје и реч Твоју. Ја је разумем јер сам везан једном тајанственом везом, која ме оплемењује и упућује на верност свему што је Твоје.

ЈИ уморном орачу и ведром пастиру — и гордом орлу и планинском вуку и свему немом: што расте и клија,

што извире и трепери, што дише и што се миче. Ни једно влакно ни откуцај, ни један атом, дах или кап у мени не ремети величанствену хармонију, која се манифестује у Твојој сувереној вољи и у мојој безграничној љубави.

(Отаџбино, кад год се сећам Тебе, кад год се суочим са Твојим мудрим и пророчанским погледом ја постајем бескрајно задовољан, јер стичем осведочење да си великодушна, да си трпељива, пуна самопрегора и одрицања и зато и непобедива — Твој ход кроз векове одмерен је, чврст и сигу-

ран и онај кога ти водиш, ико ти предано и слепо следује

стиже у тајанствену луку остварених снова најбољег соја. Гледајући Тебе ја постајем видовит и све око мене што у часима малодушности изгледа важним — поприма вредност ништавила. Ни најлепши час, па ни цео људски век нема знамење нечег апсолутног, нечег драгоценог. Једино човечанство од исконе и у њему само онај сој који је спо-

собан да трпи, да прегара, да се бори и да умирући верује

у рођену снагу и коначну победу чини живот и озарава га вечном лепотом.

И ако лично без богатства, без славе и признања, ја.

сам ипак бескрајно сретан, јер сам због љубави и верности према Отаџбини за навек из мога срца изагнао мржњу и злобу, лакомост и страх. Гледајући Тебе ја постајем готово бесмртан, јер сам у том часу без греха, без жеља и чак без властите судбине. И онај што предамном окопава и жање, као и онај што

сече и коси — они подједнако изгледају бесвесно оруђе:

Твоје мудре воље, а сви заједно и ја и они подједнако смо блиски Твоме великоме срцу.

Предан потпуно Теби ја постајем безличан и истог сам часа свагде, у свим временима и на целом подручју где си

и Ти. У крајевима сам где звуци гусала својом мистичном ду-

ховном пређом везују бивша и будућа поколења и у свим

сам временима, која су оставила виднога трага једном светлом деловању:

1 у 1 ' 1