Bratstvo

= 149 ==

Али како се свака тајна плаши мрака и жури на светлост, тако и ова. По народу прохуми глас, да је цар, прерушен у просјака, обилазио села и градове. И настане препирка међу људима. Једни су говорили: есте! а други су говорили: није! Једни су се опомињали тога и тога просјака, који је тада и тада биоу њиховом месту, па је личио на цара. Други су то порицали. А цар је ћутао и журно чинио добра на све стране своје државе. И: за когтко време зацари се у држави тога праведног и мудрог цара правда, ред, и свака врлина, а с тим уједно и небивало благостање. Када се пак тај цар пресели из овога живота у други, тада онај царев великаш, који путоваше с прерушеним царем по народу, објави усмено и писмено свео цару као просјаку И оста име тога праведног и мудрог цара за навек урезано у срце народа као највеће и најмилије име. — А сад, децо, хајте да се помолимо Богу па да спавамо! завршавао је стари ђеда наш, док се огањ пред нама дремљиво покривао пепелом а сва земља на пољу белим губером од снега.

( седа и мила старино! Ти си нам причао ову повест не као бајку него као стварност, и ми смо је као стварност и примали. Ти нам ниси рекао ни име тога доброг цара, ни време кад је живео, нити земљу у којој је живео, па ипак твоја је повест звучила као стварност и на твојим устима и у нашим ушима. Ти ниси знао за име Саладина ни Акбара, ни Карла ни Јосифа, нити за ма које име оних мудрих и праведних царева, од истока сунца до запада, који у истини поступише онако као прерушени цар из твоје повести. И ако, дакле, твоја повест носи легендарни карактер и више подсећа на лепу машту него на стварност, ипак је она истинита историја, и то поновљена више пута на истоку сунца и на западу. Шта има „што је машта људска сневала а што стварност није објавила»

:

А сад бих ја хтео, децо, да вам, попут нашег

старог ђеда, испричам повест о највећем и најмилијем Цару, који, прерушен као непознати странац, путо-