Bratstvo

187 =

ношена нека жалба, да он пресуди, он је опет замишљено шаптао : „Да ли сви моји сирочићи могу доћи

до правде Е

Великаши царски окружавали су цара непрестано и подносили су му разне извештаје о стању народа. Већина њих говорило је све само 'повољно, а неколико њих усуђивали су се да кажу цару понеку не-

повољну вест. И тако су великаши разбијали цару памет. |

Тада се цар реши, да се преруши у просјака, па да сам пође у народ и лично се увери, како живи његов народ. Што реши то и учини. Објави, дакле, својој околини, да ће да иде неко време на одмор, па се са највернијим својим великашем преобуче у одело беднога просјака, и тако пође по народу. Као и сваки просјак наилазио је овај чудни путник на милост и на немилост. Био је често презиран, гуран,

_ гоњен, па и бијен, кажњаван и у тамницу бацан. Но

он је све то стрпљиво подносио, говорећи сам себи: „то је цена сазнања! Док не платим цену, не могу доћи до сазнања!“ И тако стрпљиво подносећи све прерушени цар обишао је многе градове и села у своме царству, и видео лично како њег в народ живи. Видео је, где се неправда врши, где силеџије чине насиља на слабим ; видео је где влада беда и сиромаштина, а где преобиље и распикућство; видео је радионице занатлија, и школе, и богомоље, и болнице; видео је лице и наличје свога народа; речју, видео је све. Па кад је видео све, он се, изморен и љуто намучен, врати у своју престоницу, поново се. обуче у своје царско одело, и одмах отпочне поправљати све кривине у својој држави, Нареди, да се казне силеџије и отмичари; пошаље царске дарове бедним и сиромашним; изда упутства, како да се народ просвећује у школи и како да се учи и моли у богомољи, и све остало што је било од потребе. Великаши се зачуде толиком царевом знању, те нису смели више

да му говоре ни бело ни црно, него су само слушали“ и извршивали његове заповести.