Bratstvo

пене

00 _______

»Жива прква« постепено се приближава погпуно својој“ ликвидашији. У Москви је обнорвеленачепх _ храмова свега 6 ш ови су шразни. У „своје време обновленци су уграбпли у градовима ослм Новгорода све катедралне цркве, али народ неће да им посећује храмове. У Одеси је сва маства »Живе Цркве« оставила свог епископа ш прешла тихоновокоме архиепископу Анатолију, који је дошао у Одесу. (>Возрожденје« 1297), »Рабочаја, газета« јавља да. су се у Москви пред гамим Центраштним (00– вјетом безбожника _ четири дана носиле иконе по улидама и домовима, То је било објављено народу ратије надода се сакупило много, који је у томе учествовао и парохијски одбор (совјет) сакупио знатне суме новада. У Петрограду, на гробљу Александро-Невске Јавре, недавно су отворене мошти св. Џатермуфија. Светим моштима иле маса повлоника, У стражати, која. је претворена у капелу, стуже се молебни и акатисти. Крај балашинске фабрике (московска губерашја) ралеаици су бесплатно тортравили пркву. Свештеник стално посећује радничке прпезарије, рштајва, "децу и служи молебне. = - 5

»Рабочаја Газета« отворено пајављује, да савез безболчника пока-зује ла је потпуно неспособан да дадо отпор настулању »церковника«.

Финска, — Православна Рига светковала је пету годишњицу пра-

"вославног лрушттва »Грезвености« које је осповапо 1928. године.

Енглеска, — На катедру архисликопа кентерберијаког, - Глава антликалтоке приве, изабран је др. Козма Јанг- 5 -

Немачка. — Православна руска отштипа у Берлину подне цркву, а два велика здања по 7 спратова, ;

Белешке.

Христос се роди! — Уредништво »Братства« честита Рождество "Христово свима својим читаоцима са најлетшим жељама,

1 Лука Крњевић, свештеник — парох у пензији, у Никшићским Рудинама. умро је 14. новембра 1928. године након 50 подина свешт. етужбе. _

Рођен је 1850. тод. у Фатници, орев билећски у Херцеговини. Рукоположен је да ђакона 4. децембра 1878. а за презвитера 5. децембра 1878. у мостарској саборној цркви од блаженошоч. митротолита Исњалија, то„следњег Грка, епископа у Херцеговини. Бопословски обравовао се у манастирима Житомислићу и Дужима. Олужио је као шарох најпре у Фалници чод) 1878. до конца новембра 1881, а, 6. децембра (исте (1881.) ватворен од тадашњих окупаторских аустријских власти (и одлежао у затвору у Пре'"бињу до 24. депембра 1882. год., дакле целу годину дана, где је отраштно мучен, Затим се са осталим усташама, одметнуо и пребегао у Шрну Бору, где је служио као парох у Жупи Никшићакој, па у Никшићеким Рудиналма,

де је и умро. Одликован је био црвеним појасом и Даниловим рстом.-

Пенанонисан је 81. марта 1926. год. Након себе оставио је супругу, "два сина и једну удату кћер, та

Покојник био је, ваљда, последњи остатак оних наших бораца за, „слободу ив Устанка Херпцетовачког у коме је учествовао. — Због свопа надтоналног држања аустријске власти нису му никад могле (опростити нити му дати амнестију (и ако је. покушавао да. се поврати). Е

Фонд прве помоћи, — Наша (добротворна секшија оснива Фонд прве“ шомоћи, из чијих ће се оредогава делити новац отим (сиромасима, :оји се ненајдно нађу у беди. За (овај су фонд послати по 100 Дин, следеће гђе и кг. Саво Бабић, директор Југосл. Удружене Банке, Сарајево, Мара: Љу-бибратић Невенка Грђић, проф., Отојан Миљковић, начелник, Добривоје

Дукавац, начелтик Дирекције Жељезница, Васо Васиљевић, директор

Доин. Шиваре, Урош Дучић, директор Орш. Америк. Банке и Тодор Буђен трповаш.