Bratstvo

умире човек без ваздуха. | _____ : "У свим земљама, 6 поносом се говори о великим тален" тима; који су се уздигли из народних маса, у свим областима живота. Тако је ђенијални уметник, отац новог сликарства» Ћиоти у детињству био пастир, Њега, је случајно у пољу, кад. је Ђиото дечијом руком мајсторски цртао стадо, опавио велики сликар, Чимиа буе. Увео га К себи, васпитао и тиме обогатио живот, дао је човечанству још једну велику духовну снагу. "У другом опет месту, у забитом селу неки бопатали, који је случајно туда пролазио, чује у некој обућарској радионици · красно певање младића. У ђе у радионицу и опави сиромашног

Немају прилике, да се раввију. Вену. Даве се ш умиру, као што

сеоског обућара. Замоли па да опет запева, — глас му је бис ·

необично снажан и леп, младић је имао музикалну душу. Занео се, певао је с осећајем, са пуно израза. !

- Богаташ. је узео младића, да се стара о њему, дао му је музичко обравовање и негдашњи сеоски рђави обућар постао је познати светски оперни уметник.

Два (велика, научењака, ђенијална природословца, два, пријатеља, и сарадника Девин Фарадеј упознали су се и приближили један другоме не као научењаши. Један од њих био је слуга код другога: спремао је собе, чистио одела п ципеде, ложио шећ. Помагао је тавом ученом господару код његових научних шокуса. –

Одлупа/ је увек распитивао господара, о свему, што се фа– дило код шокуса, Пажљиво је слушао, брзо је схваћао. Гостодар се почео интересовати за слугу, који је био жељан знања. · Давао му је књиге за, читање. И; томе је сам много додавао. Олуга, је био ђеније науке. Скоро је сам шостао велики научењак. Учинио је велика најучна открића. Записао је своје име великим златним словима) у историју човечанских знања. И да није случајно дошао научењаку, можда би до смрти чистио ципеле и носио дрва. Пн .

„Мјшвот би био опљачкан, човечанство би имало једног Ђентја науке мање. _

Велики добротвор човечанства, знаменити бактериолог, Пастер, који је открио нове путеве у борби тротив најстрашнијих болести, бејаше син сељака кожара. И срећа, да му је оташ, кожар у селу, имао нешто средстава и могао дати сину обравовање, те тиме обогатити зивот човечанства човеком неизмерне вредности, Пастер је научио човечанство, како треба, дај се бори са з аграз ом у вавдуху, води, у земљи, на трожђу, · на, житном класу, у 'човечијем телу. Пастер је спасао и спа-

У.

саваб људима буквално милионе живота и милијарде тешком У ! 5 –

муком стечених новаца. | | | А шта би било, да сељак отац Луј Пастер, није имао једну, две хиљаде франака за обравовање сатна И ко зна могуће“