Bratstvo

од бронзе у природној величини, моћна фигура млинаревог

· сина, Рембрандта из села на Рајни. ____ ___

— Глава уметника је поносна и пуна одушевљења, забаченја, натраг. Он гледа изнад масе на тргу. У руци му кичица и палета, с бојама, којима је Рембрандт прославио Холандију и које сваке године окушљају Амстердаму хиљаде култујриих

људи из целог света, да се овде нагледају слика великог уметника. – -__ _________ ____

“ (0 десне стране уметниковог споменика најави ка рестаурација. Фирма јој је: Рестаурашија Ремборанлт.

· Ва рестаурацијом хотел »Реморанден«. Лево, управ пшрелљ епомеником на углу улице најлешша у Амстердаму двокатниша кавана, кавана Рембрандта. Сасвим лево једно у амотердаму оперно и драмско позориште. Оно се вове поворишште. Рембрандја. _____ | _

У вече трг је осветљен елеклричиик светлом и лун је "лепо одевене шублике, Амстердамци доводе овамо «своје ознате инострашце, кушце, или своје рођаке, који им долазе ив провишшије и с поносом им показују споменик уметника ког су њихови дедови довели до пропасти. (ноте ровође: — По је наш: Рембрандт ! Велики уметник! Понос целог човечан—

„етва. )

Више шута био сам у Амстердаму, — волим холанцеско еликарство. Особито волим Рембрандта. Волим га шта више као човека, не само као уметишка, _ —

И сваки шут, кад бих дошао у А мотердам, трво вече не бих ишао у позориште Реморандта, нити у кавану, ниту рестаурацију Рембрандта, ша чак ни на трг споменику мог љу-

„бљеног Великог Рембранта |

Ишао сам по тихој води А метела, с ону страну реке, но тамним токрајним улицама трровачког поморског трада, где су били осветљени прозори аттопоброних крчми, у које оу валавили морнори. Ишао сам из крчме у крчму. Тражио сам нећу ли где наћи усамљеног, бескућног, ладног човека, који тужно седи с празним џеном усред веселпих шијанинца.

И кад сам таквог налазио, прилазио бих му, упознао ОИ се 6 њим. — и за успомену. дугих тешких вечери, који је овде: некада провео Рембрашдт, ја бих нахранио и нашао свог слуЧајног бескућног шријатеља, колико бих тод он желео, а затим. би га: дотратио пијана до његове просјачке колибице.

И сећам се једном, срео сам тако неког старог уметника. У младости његовој једна. његова. слика дала је прилике целом Џаризу да говори о умешнику. После тога низ несрећа, нкесрећна, страст ковину и три крају живота... крчма У вабитој улици за А мсталом. И у тој крчми ми смо говорили о старом неорећном уметнику... о Рембрандту, — Да, и Рембрандт је дола= зио овамо, — тузано се осмехнуо мој случајни познаник, = Ве-