Bratstvo
020
сто и у реду, нијесу тако штетна, по здравље, Кад се мртваши“
сахрањују прописно дубоко, како то данас закони прописују,
онда, не може бити — како то признају и многи научници говора, о некој зарази воде и ваздуха од сахрањених мртваца.
И баш подизању и уређивању пробаља треба захвалити, што.
су многа мочварна и пуста мјеста око неких градова претворена у лијепе паркове са чистим ваздухом. Најпосле, да гробљански вавдух није тако штетан по здравље, доказује нам пуг бока, старост пробљавских чувара, који су скоро увијек на гро-
бљу, а који су сбична здрави, чврсти и јаки, т живе дуго..
просјечно узевши, скоро најдуже, % 3
Осим тога, за спаљивање мртвих наводе се и разлози економски, разлози јефтиноће. Шристаше спаљивања кажу: Гробља, одузимају увијек најбоље, најскупље и најплодније делове земље, који на тај начин остају необрађена, бесплодна, без користи за народ. Уз то, ти комади земље расту сваке 1р0дине ове више и више; мртви, тако рећи, постепено одузимају и отимају земљу живима, Међутим, у том њиховом разлагању. има, много претјераности и неумјерености. Пре свега, није истина да се за гробља узимају увек најбољи, најскушњи и. најплоднији делови земље. Гробља су често на местима, која: се: иначе не би могла корисно употребити у какве друге сврхе. Истина, гробљанско је питање за велике градове доста, тежак проблем, али опет није такав, да се не може повољно решити.
Та већ из пијетета према нашим“ покојницима не треба да жа-. лимо оно мало земље и простора, што га пробља заузимају ;.
тим шре, кад се данас у модерним градовима, траже већи ком». плекси необрађиване земље за живе, њима у корист па и за, уживање. А и гробља, по хигијенским трошисима, лепо уређена и добро одржавана, користе колико и велики паркови сред мора од кућа. 8 о
__ Најпосле, о каквој јефтиноћи не може се говорити 1 код спаљивања, да подизање крематорија и колумбарија (втрала где се чува пепео спаљених) мора се употребити добар дио земљишта, а ув то уређење крематорија и само спаљивање стоји данас доста скушо, скупље нето покопавање у земљу.
Ц . : ~ :
Из досадањег равлагања види се јасно, да, разлови:! за.
спаљивање мртвих нису тако убједљиви, па би з0ог ЊИХ мо-
рали напустити стари, свуда уобичајени, начин сахране, покопавање у земљу.
А ми хришћани по готову морамо остати при том начину
сахрањивања, јер је то стари, хришћанском црквом освештани |
обичај. О покопавању у земљу, а не о спаљивању мртвих, говори се у Ов. Писму и Отарога и Новога, Завјета ; тако су своје покојнике сахрањивали и стајри Јевреји и први Хришћани. На,
И а у 5