Bratstvo

_ 02 —

жуда ће се ствари расподелити. У истоме писму млади Дреч јавља брату да својима у Љубушки поручи да нађу место за цркву јер је у Русији све спремљено што треба за градњу цркве. Додаје да се замоли Али-бег (Ризванбеговић) да извади ферман. Напослетку јавља брату да Прокопије пита ко је владика у Мостару и који су свештеници, те да му се одмах јави смије ли и треба ли да дође у Мостар. У Петрограду се интересују како иде градња саборне цркве и мушке школе, "те питају да ли су почели са градњом женске школе за коју је новац већ послан. У то време био јеу Мосгару митрополит Григорије Грк а свештеник је био Гаврило Балорда. Како су «се градњи саборне цркве противили бези Бакамовићи, то је темељ цркве освећен тек после одласка митрополита Григорија из Мостара. Од 1860 (191М), па све до 1864 (617) у Мостару није било владике. Митрополијом је управљао архимандрит Јоаникије Памучина, коме је Омер-паша Латас нудио архијерејску митру. Па и темељ нове цркве осветио је Памучина. "Тад, 1861 године вратио се из Русије Прокопије Чокорило. Међу посланим сандуцима са прикупљеним стварима Прокопије није нашао сандука у коме су били царски дарови за Мостар. Настала је потера за тим сандуком. Прокопије је 1859 године све сабране ствари дочео у сандуцима у азијатски департман у Петрограду да се пошаљу конзулу Јонину у Мостар и да сачекају на његов долазак из Русије. Сви су сандуци дошли али није било сандука са стварима које је царица даровала. Године 1861 азијатски департман трага за тим сандуком и гарантује да ће он стићи у Мостар, јер је вероватно отишао на неку другу страну њиховом погрешком, Гиљфердинг тгд није био на служби у азијатском департману, него преко Карцова и Јована Петровића трага за тим сандуком. А у томе сандуку била је скупоцена, од сувога злата, плаштаница саборне цркве у Мостару, дар руске царице Марије Александровне супруге цара Александра ||. Године 1862 пита Прокопије из Мостара, преко Дреча, Гиљфердинга, треба ли, и ако сандук није дошао, послати захвалницу да се штампа у Русији, нашто је Гиљфердинг одговорио да треба.

После готово трогодишњег лутања сандук је стигао у Мостар. Исте те, 1863 године, умро је у Мостару Прокопије Чокорило. Његовим заслугама подигнута је српска женска школа у Мостару г. 1862. Обилату помоћ донео је новоградњама саборне цркве и мушке школе у Мостару. Мушка школа,